Fasadne boje

Vodič za izbor i nanošenje fasadnih boja

Fasadne boje predstavljaju završni sloj spoljašnjih zidova i imaju zadatak da istovremeno zaštite objekat i daju mu konačan izgled. Za razliku od unutrašnjih boja, fasadne boje su stalno izložene kiši, suncu, vetru, zagađenju i velikim temperaturnim razlikama, zbog čega je pravilan izbor materijala i priprema podloge ključna za dugotrajan rezultat.

Kako izgleda proces farbanja fasade

Rad na fasadi uvek počinje proverom podloge. Površina mora biti čvrsta, suva i bez delova koji se krune ili ljušte. Staru boju koja se odvaja potrebno je ukloniti, a oštećenja sanirati pre nastavka rada.

Sledeći korak je nanošenje fasadne podloge. Podloga ujednačava upojnost zida, poboljšava prionjivost boje i sprečava pojavu fleka i razlika u tonu. Ovaj korak je posebno važan kod starih fasada, betona i različitih vrsta maltera.

Nakon sušenja podloge, fasadna boja se nanosi najčešće u dva sloja. Prvi sloj služi kao osnovni premaz, dok drugi daje ravnomeran i postojan završni izgled. Između slojeva je potrebno poštovati preporučeno vreme sušenja.

Kada je pravo vreme za farbanje fasade

Fasadne boje se nanose u stabilnim vremenskim uslovima, bez kiše, mraza i jakog vetra. Preporučuje se rad pri umerenim temperaturama i izbegavanje direktnog jakog sunca, jer prebrzo sušenje može dovesti do neujednačenog izgleda.

Bela fasadna boja ili gotova obojena – kako izabrati

U ponudi fasadnih boja postoje bele fasadne boje i gotove obojene fasadne boje, i važno je razumeti razliku između njih.

Bele fasadne boje služe kao završna bela fasada ili kao baza za mašinsko toniranje. Toniranje se vrši u maloprodaji, gde se cela kanta boje nijansira u željenu boju. Cena toniranja zavisi od izabrane nijanse i količine pigmenta.

Gotove obojene fasadne boje su fabrički već zamešane u određenoj nijansi. Spremne su za upotrebu i ne toniraju se dodatno. Najčešće se koriste za manje površine, popravke ili kada je potrebna konkretna boja bez dodatnog procesa toniranja.

Ako je potrebna precizna nijansa ili veća količina boje za celu fasadu, praktičniji izbor su bele fasadne boje koje se toniraju. Ako se radi o manjoj površini ili korekciji, gotove obojene boje su jednostavnije rešenje.

Kolika je potrošnja fasadne boje

Potrošnja fasadnih boja zavisi od hrapavosti i upojnosti podloge. U proseku se kreće između 150 i 300 ml/m² u dva sloja. Kod grubljih ili starijih fasada potrošnja može biti veća, pa je preporučljivo planirati manju rezervu boje.

Najčešće greške kod farbanja fasade

Preskakanje fasadne podloge, nanošenje boje na vlažnu ili nestabilnu podlogu, kao i rad u lošim vremenskim uslovima, najčešći su uzroci lošeg i kratkotrajnog rezultata. Ravnomerno nanošenje i poštovanje vremena sušenja između slojeva značajno produžavaju trajnost fasade.

Najčešća pitanja o fasadnim bojama

1. Da li se bela fasadna boja može tonirati?

Da. Bela fasadna boja služi kao baza i može se mašinski tonirati u željenu nijansu u maloprodaji.

2. Da li se tonira cela kanta boje?

Da. Toniranje se uvek vrši na celoj kanti kako bi nijansa bila ujednačena.

3. Da li postoje gotove obojene fasadne boje?

Da. Postoje fasadne boje koje su fabrički već obojene i spremne za direktnu upotrebu.

4. Koja je razlika između tonirane i gotove obojene fasadne boje?

Tonirana boja se dobija nijansiranjem bele baze, dok je gotova obojena boja unapred zamešana u fabrici.

5. Koliko slojeva fasadne boje je potrebno?

Najčešće se nanose dva sloja, u zavisnosti od podloge i nijanse.

6. Da li je fasadna podloga obavezna?

Preporučuje se u gotovo svim slučajevima jer obezbeđuje ravnomeran ton i bolje prijanjanje boje.

7. Koliko vremena treba između dva sloja boje?

U proseku 4–6 sati, u zavisnosti od uslova i vrste boje.

8. Kolika je prosečna potrošnja fasadne boje?

Prosečno 150–300 ml/m² u dva sloja, u zavisnosti od upojnosti zida.

9. Da li se fasadna boja može nanositi mašinski?

Da. Fasadne boje se mogu nanositi četkom, valjkom ili mašinski.

10. Da li se fasadna boja može koristiti i u enterijeru?

Neke fasadne boje se koriste i u unutrašnjim prostorima koji su izloženi isparenjima ili većem opterećenju.

11. Da li se može farbati preko stare fasade?

Može, ako je stara boja stabilna. U suprotnom, potrebno je ukloniti slabo vezane delove.

12. Kada se fasada ne bi smela farbati?

Tokom kiše, mraza, jakog vetra i ekstremnih temperatura.

13. Kako izbeći fleke i neujednačen ton?

Korišćenjem podloge, ravnomernim nanošenjem i poštovanjem vremena sušenja.

14. Koliko dugo fasadna boja traje?

Trajnost zavisi od pripreme podloge, kvaliteta boje i izloženosti spoljašnjim uslovima.

15. Da li je bolje koristiti belu ili obojenu fasadnu boju?

Bela je praktična kao gotov završni sloj ili baza za toniranje, dok obojene daju personalizovan izgled bez dodatnog procesa.

Fasadni program i oprema

Za kvalitetno farbanje fasade, pored same fasadne boje, važno je koristiti i odgovarajuće pripremne materijale i opremu:

• Fasadne podloge za ujednačavanje upojnosti i bolje prijanjanje boje

• Fasadni malteri kao završna ili reparaciona podloga pre bojenja

• Glet mase za spoljašnje površine za sanaciju manjih neravnina i oštećenja

• Valjci i četke za fasadu prilagođeni grubim i spoljašnjim podlogama

• Mašine i oprema za prskanje za brže nanošenje boje na većim površinama

• Zaštitne folije i trake za prozore, vrata i okolne površine

• Alati za pripremu podloge (špahtle, gleterice, četke za čišćenje)

Korišćenjem kompatibilnih materijala i odgovarajuće opreme postiže se ravnomeran nanos, ujednačena boja i dugotrajnija zaštita fasade.

Zaključak – izbor fasadne boje

Fasadne boje su ključni završni sloj spoljašnjih zidova i direktno utiču na izgled i trajnost objekta. Pravilnim izborom boje, uz obaveznu pripremu podloge i korišćenje odgovarajuće opreme, fasada dobija ujednačen izgled i dugoročnu zaštitu od vremenskih uticaja.

Bela fasadna boja pruža fleksibilnost kroz mogućnost toniranja i klasičan izgled, dok gotove obojene fasadne boje nude jednostavno i brzo rešenje za manje površine i precizno definisane nijanse. Bez obzira na izbor, ključ uspeha je poštovanje procesa rada, preporučenih uslova i korišćenje odgovarajućih pratećih materijala.